naporima »imortalizacije«, svoju božansku prirodu stekao posle niza inicijacijskih iskušavanja iz kojih je izišao kao pobednik. Likovi koji se mogu uporediti sa grčkim herojima podjednako se susreću i u drugim religijama.

Posle izvesnog perioda, njihovi potomci biće prinuđeni da se brane protiv oružanih upada drugih »varvara« koji su lutali duž obrađenih zemalja. Ovaj će se proces ponavljati sve do poslednjih vekova drugog milenijuma, kada će Izrailjci početi da prodiru u Kanaan. S naseljavanjem Hebreja u Kanaanu, sve je snažnija tenzija i simbioza između zemljoradničkih kultova plodnosti koji su cvetali na sirijsko-palestinskoj obali, i religiozne ideologije nomada stočara u kojoj su preovlađivala nebeska i astralna božanstva. Mogli bismo reći da će ta tenzija, koja je u više navrata dovela do simbioze, biti uzdignuta do položaja uzornog modela, jer se upravo tu, u Palestini, nova vrsta religioznog iskustva sudarila sa starim i poštovanim tradicijama kosmičke religioznosti. ao Kanaan se ne pominje u tekstovima pre sredine II milenijuma: R. de Vaux, Histoire ancienne d'Israël, I, str. fifty eight. [Za razliku od Daničićevog: Hanan, Hananeji, u ovom prevodu je, kao već ustaljeno rešenje, korišćeno: Kanaan, Kanaanci. Isto važi za: Baal (Dan.: Val). Prim. prv.]. 21 U mesopotamskim književnim tekstovima s kraja III milenijuma, MAR.TU su označeni kao »prostaci iz planine« »koji ne znaju za žito«, »koji ne znaju za kuće i za gradove«. Tekstove naveo R. de Vaux, nav. delo, str. sixty four.

Pogođeni smo duhovnim, na neki način »filozofskim karakterom Zaratustrine religije.18 Transmutacija najznačajnijih arijskih božanstava u Ameše Spente (Svete Blažene) koji čine pratnju Ahure Mazde, i činjenica da svaki od tih Entiteta sadrži apstraktnu vrednost (purple, Moć, Odanost, itd.) gospodareći pri tom jednim kosmičkim elementom (vatrom, metalom, zemljom, itd.). — istovremeno označavaju tvoračku imaginaciju i opseg strogog mišljenja. Pridružujući Ameše Spente Ahuri Mazdi, Zaratustra uspeva da jasno iskaže način na koji on dejstvuje u svetu, a isto tako rasvetljava kako Gospod, preko svojih »Arhanđela«, može da pomogne svojim vernicima i da ih podrži. Koliko je Prorokova poruka nova — potvrđuje činjenica da on svog Boga naziva »mudrim«, da slavi značaj »istine«, da neprekidno priziva »dobru misao«: on ističe funkciju i religioznu vrednost »mudrosti«, odnosno »nauke«, tačnog i korisnog znanja. Naravno, nije reč o nekoj apstraktnoj nauci u modernom značenju tog termina, nego o »tvoračkoj« misli koja otkriva i istovremeno gradi strukture sveta i univerzuma vrednosti koji je njihov korelativ. Sa tog stanovišta, Zaratustrin spekulativni napor možemo uporediti s meditacijama i otkrićima mudraca što se pominju u Upanišadama, koji su korenito preobrazili vedska shvatanja sveta i ljudske egzistencije (§ 80).

fundamental SequencesWhere to start For anyone who is new or perhaps a beginner. These posture flows are simple, short and only contain basic postures.

Sam obred je trajao tri dana. Drugog dana, posle nekih posebnih ceremonija (konju se pokazuju kobile, uprežu ga u kola i kraljević ga vodi na jezero, itd.), kolju se brojne domaće životinje. Najzad konj, koji od tog trenutka otelovljuje boga Pređapatija spremnog da se sam žrtvuje, biva zadavljen. Četiri kraljice, od kojih svaku prati sto pratilja, kruže oko leša a glavna supruga leže pored njega; prekrivena ogrtačem, ona podražava polno sjedinjenje. Za to vreme, sveštenici i žene razmenjuju opscene šale. Čim kraljica ustane, konj i druge žrtve

smaknu. Dete je, međutim, bilo spaseno; odgajila ga je žena nekog govedara Mitridata. 31 Kir je do mladićkih dana živeo među pastirima, ali ga je odavalo njegovo prinčevsko ponašanje, pa je njegov identitet bio otkriven. Na kraju, posle brojnih dogodovština, on je pobedio Medejce, srušio s prestola svoga dedu i osnovao carstvo Ahemenida. Mitska tema heroja koji je napušten i progonjen susreće se kod mnogih naroda. Za naše potrebe treba imati na umu sledeće motive: a) sva iskušenja kroz koja je Kir Professionalšao, od časa kada je bio napuš10, odgovaraju inicijaciji ratničkog tipa; b) budući kralj simbolično jeste — ili postaje — sin boga Mitre (njegov ppočim se zove »Mitrin dar«); c) posle pobede nad kraljem Medejaca, Kir osniva carstvo i novu dinastiju; d) to get more info nas navodi da kažemo kako on stvara novi svet i inauguriše novu eru, drugim recima, da ostvaruje jednu mikrokosmogoniju; e) pošto se kosmogonija obredno ponavljala povodom svake Nove godine, može se pretpostaviti da je mitsko-obredni scenario osnivanja dinastije bio uključen u ceremoniju Navroza.

Misteriju kosmičkog života simboliše Drvo sveta. Univerzum je shvaćen kao organizam koji treba da se obnavlja periodično, drugim recima, svake godine. »Apsolutna realnost«, podmlađivanje, besmrtnost, dostupni su nekolicini povlašćenih, u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. 25 Smatralo se da je Kosmičko drvo u Središtu sveta, i da objedinjuje sva tri područja kosmosa, jer njegovo korenje uranja u Donji svet, a njegov vrh dodiruje Nebo.26 Pošto svet mora periodično da se obnavlja, kosmogonija će se obredno ponoviti uoči svake Nove godine. Postojanje ovog mitsko-obrednog scenarija potvrđeno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. Ali, nalazimo ga, takođe, i u društvima primitivnih zemljodelaca koja su se, na neki način, nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja. Osnovna ideja — obnavljanje Sveta ponavljanjem kosmogonije — sigurno je još starija, iz predzemljoradničkog perioda. Pronalazimo je, s neizbežnim varijacijama, kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike.27 Obredno-mitski scenario Nove godine paleolitskih zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih, a odgovarajuće ceremonije preživele su u klasičnoj Grčkoj, kod starih Germana, u Japanu, itd. 25

mrtvih. Ona je poništila nepremostivu razdaljinu između Hada i Olimpa. Kao posrednica između dva božanska sveta, ona bi ubuduće mogla da utiče na sudbine mrtvih.

thanks for intriguing within our services. we've been a non-earnings group that operate this Internet site to share files. we'd like your assist to routine maintenance this Web-site.

Iskustvo kosmičkog vremena, pogotovu ako se imaju u vidu ratarski radovi, dovodi na kraju do prihvatanja ideje o kružnom vremenu i o kosmičkom ciklusu. Pošto su svet i ljudsko postojanje vrednovani terminima iz biljnog života, kosmički ciklus shvaćen je kao beskrajno ponavljanje istog ritma: rođenja, smrti, ponovnog rađanja. U postvedskoj Indiji, ovo shvatanje razvijaće se unutar dve međusobno usaglašene doktrine: jedna je o ciklusima (yuga) koji se beskonačno ponavljaju, a druga o seobi duša. Pored toga, u mnogim religioznim sistemima Bliskog istoka ponovo će se javiti arhaične predstave o periodičnom obnavljanju Sveta, iznova protumačene i prihvaćene. Kosmologije, eshatologije i mesijanstva koji će tokom dva milenijuma preovladavati na Orijentu i u mediteranskom svetu, imaju svoje korene u shvatanjima neolitskih ljudi. Podjednako su značajna bila religiozna vrednovanja prostora, što se, pre svega, odnosi na prebivališta i sela. Življenjem nu stalnom boravištu drugačije se organizuje »svet« nego što se to čini u nomadskom životu. Za ratara, »pravi svet«, prostor u kom on živi, jesu kuća i obrađena polja. »Središte sveta« je mesto posvećeno obredima i molitvama i tu se stupa u dodir s nadljudskim bićima. Ne znamo koja su religiozna značenja neolitski ljudi Bliskog istoka pripisivali svojim kućama i selima. Znamo jedino da su, od izvesnog trenutka, počeli da grade oltare i svetilišta.

ulogu kao izraz u prvom redu božanske vrhovne vlasti, kasnije je bilo korišćeno kao primerni obrazac za sve vrste antagonističkih parova i komplementarnih opozicija. Sa Mitrom su povezani i Arjaman i Bhaga. Prvi štiti društvo Arijaca; on pre svega upravlja obavezama koje proizlaze iz gostoprimstva i pokazuje interesovanje za brakove. Bhaga, čije ime znači »deo«, obezbeđuje raspodelu bogatstva. Zajedno sa Mitrom i Varunom (a ponekad i sa drugim bogovima), Arjaman i Bhaga obrazuju par Aditja ili sinova boginje Aditi, »Nevezane«, odnosno, Slobodne. Još od Maksa Milera mnogo se raspravljalo o strukturi ove boginje. Tekstovi je izjednačavaju sa Zemljom, pa čak i sa Univerzumom; ona predstavlja prostranstvo, širinu, slobodu.31 Aditi je po svoj prilici bila Velika Boginja Majka koja nije bila sasvim zaboravljena, pa je svoje osobenosti i funkcije prenela na svoje sinove, Aditje. sixty eight. Indra, pobednik i demijurg Indra je najomiljeniji bathroom u Rigvedi. Njemu je upućeno nekih dvesta pedeset himni, u poređenju sa deset koje su upućene Varuni, trideset pet upućenih Mitri, Varuni i Aditjama zajedno. On je junak bez premca, primerni obrazac ratnika, opasni protivnik Dasjua ili Dasa.

Novija istraživanja su, međutim, pokazala da mazdaizam, čak ni u gathama, ne osuđuje potpuno obred haome, kao ni kult Mitre.fourteen Staviše, životinje su neprekidno žrtvovane, makar za dobrobit svetovnjaka. fifteen Stoga izgleda da je Zaratustra ustao pre svega protiv neumerenosti orgijastičkih obreda, koji sadrže bezbrojne žrtve u krvi i neumereno ispijanje haome. Što se tiče odrednice »govedar« koja se primenjivala na Zaratustru, ona se ne odnosi, kao što se to tvrdilo, na obavezu svakog mazdaiste da brani stado i dobro se stara o njemu. Upotreba metaforičnih izraza »pastir« i »stado« koji se odnose na poglavare i na njihove podanike potvrđena je na ćelom antičkom Bliskom istoku i u staroj Indiji. »Stado« čiji je Zaratustra »govedar«, označava ljude koji slede Dobru Religiju.sixteen Ove popravke i doterivanja omogućavaju da se bolje razume doprinos mazdaizma istoriji religije Irana. Znamo, naime, da je Zaratustra uprkos svojoj »reformi« prihvatio neka verovanja i tradicionalne religijske ideje, dajući im pri tom nove vrednosti. Tako on preuzima indoiransku tradiciju putovanja mrtvih, naglašavajući značaj suđenja. Svakome će biti suđeno prema izboru koji je načinio na zemlji. Pravedni će biti pušteni u Raj, u »kuću Pesme«; grešnici će, opet, ostati »zauvek stanovnici kuće Zla« (Jasna 46 : 11).

fifty eight. Moj si je i izlazak iz Egipta Počeci religije Izrailja ispričani su od 46. do fifty. poglavlja Knjige postanja, u Knjizi izlaska i u Knjizi brojeva. Reč je o nizu događaja od kojih je većinu neposredno izazvao sam Bog. Podsetimo se na najznačajnije: naseljavanje Jakova i njegovih sinova u Egiptu; progonstvo, nekoliko vekova kasnije, koje je prouzrokovao jedan faraon naredivši da se pobiju sva prvorođenčadvertisement Izrailjaea; neočekivani preokret Mojsijeve sudbine (koji se čudnovato spasao pokolja i uzdigao na faraonovom dvoru), pošto je ubio egipatskog vojnika koji je udarcima izmrcvario jednog od njegove braće, a posebno njegov beg u Madijansku pustinju, pojavljivanje »plamena ognjenog iz kupine« (njegov prvi susret sa Jehovom), zadatak koji mu Bog poverava — da izvede njegov narod iz Egipta, i objavljivanje božjeg imena; deset pošasti koje je Jehova izazvao da bi faraona primorao na pristanak; odlazak Izrailjaea i njihov prolazak kroz Crveno extra čije su vode potopile egipatska bojna kola i vojnike koji su ih progonili; teofanija na Sinajskoj gori, savez koji je Jehova sklopio sa svojim narodom, što prate zapovesti koje se tiču sadržaja objave i kulta; najzad, četrdeset godina hoda kroz pustinju, Mojsijeva smrt, i osvajanje Kanaana pod vodstvom Isusa Navina.

prljavštinu, miasmu, silu koja je bila skoro fizička, strašnu nevolju koja je pretila čitavim zajednicama. Apolon je značajno doprineo da stari običaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. fourteen Upravo je on uspeo da Oresta razreši krivice za zločin materoubistva (up. Eshil, Eumenide). Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proročište. Ma koja bila njegova etimologija, Grci su to ime vezivali za delphys, »materica«.15 Tajanstvena udubina je predstavljala usta, stomios, što je izraz koji označava i vaginu. Postojanje delfskog omphalosa je takođe bilo potvrđeno još od prehelenskog doba. Taj simbol pupka je imao i genitalno značenje 16 ali je prevashodno bić »Središte sveta«. Prema legendi, dva su se orla, koje je Zevs pustio s dva kraja sveta, susreli na omfalosu. To proročište dostojno poštovanja, gde su se još od prastarih vremena manifestovale i moći Majke Zemlje, pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. Proročanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju. Na početku, savetovanja su se održavala jednom godišnje (na praznik boga), zatim jednom mesečno, i najzad više puta, u više navrata, sa izuzetkom zimskih meseci, kada je Apolon bio odsutan. Taj postupak je obuhvatao i prethodno žrtvovanje jedne koze. Oni koji su molili za savet su pitanja postavljali u alternativnom obliku: da li je bolje učiniti ovu ili onu stvar.